Je­dan od osni­va­ča ki­par­ske fir­me Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid, ko­ja je u po­slo­vi­ma sa Op­šti­nom Bu­dva na­ni­je­la mi­li­on­sku šte­tu dr­žav­nom bu­dže­tu, Dra­go­ljub Dvo­ja­ko­vić, u ku­mov­skim je ve­za­ma sa pre­mje­ro­vim sa­vjet­ni­kom Alek­san­drom Ti­či­ćem. Dvo­ja­ko­vi­će­va fir­ma Nu­me­ri­ko Trej­ding li­mi­ted je sa Op­šti­nom Bu­dva po­sti­gla mi­li­on­ski ugo­vor o iz­grad­nji akva-par­ka 2006. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je Ti­čić bio grad­ski me­na­džer. Za za­klju­či­va­nje ugo­vo­ra u lo­kal­noj upra­vi od­go­vor­nost, osim Ti­či­ća, sno­si­li su i dru­gi ru­ko­vo­di­o­ci.
Uz Dvoj­ko­vi­ća, osni­va­či fir­me ko­ja je pla­ni­ra­la da gra­di akva-park na br­du To­pliš, bi­li su i Mi­loš Ma­ro­vić i po­koj­ni bi­zni­smen Dra­gan Be­ći­ro­vić.
Ka­da je kon­tro­verz­na fir­ma for­mi­ra­na na Ki­pru u ok­to­bru 2005. go­di­ne, Be­ći­ro­vić i Dvo­ja­ko­vić ima­li su po 200 ak­ci­ja, a Ma­ro­vić 150. Ta­da je vri­jed­nost jed­ne ak­ci­je iz­no­si­la euro. Bez ob­zi­ra što ova kom­pa­ni­ja ni­je ima­la ne­ki po­slov­ni re­zul­tat iza se­be, kao ni ade­kva­tan bi­znis plan, do­bi­li su mi­li­on­ski po­sao iz­grad­nje vo­de­nog gra­da na To­pli­šu, upra­vo u vri­je­me ka­da je Ti­čić, Dvo­ja­ko­vi­ćev kum, bio je­dan od čel­ni­ka bu­dvan­ske op­šti­ne.
U to vri­je­me, Ti­čić je sa go­vor­ni­ce Skup­šti­ne op­šti­ne Bu­dva ubje­đi­vao od­bor­ni­ke da je to re­no­mi­ra­na kom­pa­ni­ja ko­ja iza se­be ima ne­ko­li­ko iz­gra­đe­nih akva-par­ko­va u Špa­ni­ji. Ta­da je Ti­čić bio i se­kre­tar pred­sjed­ni­ka biv­še za­jed­nič­ke dr­ža­ve SCG Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća u Be­o­gra­du i od­bor­nik DPS-a, pa je gla­sao da se odo­bre ga­ran­ci­je za taj kre­dit. Me­đu­tim, sa­mo je zbog kre­di­ta za Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid Op­šti­ni na­ne­se­na šte­ta od 2,5 mi­li­o­na.
Ne­dav­no uhap­še­ni Alek­san­dar Ti­čić u ka­bi­ne­tu pre­mi­je­ra i li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća oba­vlja du­žnost sa­vjet­ni­ka za pred­u­zet­ni­štvo i stra­na ula­ga­nja. Ti­čić je i pro­šle go­di­ne bio pri­ve­den u slu­ča­ju „Ko­šljun”, ka­da je op­tu­žen za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pri­li­kom pro­da­je op­štin­ske imo­vi­ne Bu­dva­ni­nu Vi­du Ra­đe­no­vi­ću. Iako je i ta­da ne­ko vri­je­me pro­veo u pri­tvo­ru, na­sta­vio je da oba­vlja funk­ci­ju sa­vjet­ni­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Pri­je de­se­tak da­na Ti­čić je opet uhap­šen, ovog pu­ta po­vo­dom op­tu­žbi za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja u afe­ra­ma „Pla­to na Ja­zu” i „TK cen­tar”.
Go­di­na­ma je bi­lo ne­po­zna­to ka­kva je bi­la Dvo­ja­ko­vi­će­va ulo­ga u po­slu iz­grad­nje akva-par­ka, a na­kon što je „Dan” ot­krio da je u ku­mov­skim ve­za­ma sa Alek­san­drom Ti­či­ćem, ja­sni­je je.
Sre­di­nom 2011. go­di­ne, in­spek­to­ri su po na­lo­gu spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal ušli su u pro­sto­ri­je Op­šti­ne Bu­dva i uze­li kom­plet­nu do­ku­men­ta­ci­ju u ve­zi sa ugo­vo­rom ko­ji je lo­kal­na upra­va po­sti­gla sa ki­par­skom fir­mom o iz­grad­nji vo­de­nog gra­da na br­du To­pliš. Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja su sva­ki do­ku­ment ko­ji se od­no­sio na iz­grad­nju vo­de­nog gra­da pre­u­ze­li i od­ni­je­li za Pod­go­ri­cu.
Ra­ni­je je MANS pod­nio kri­vič­ne pri­ja­ve spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal (ta­da Đur­đi­ni-Ni­ni Iva­no­vić) pro­tiv užeg ru­ko­vod­stva op­šti­ne Bu­dva, ko­je je po­sre­do­va­lo i sta­vi­lo pot­pi­se na ugo­vor sa ki­par­skom komp­ni­jom Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid zbog sum­nje da je ci­je­li po­sao na­nio mi­li­on­sku šte­tu po­re­skim ob­ve­zni­ci­ma.
Pre­ma po­da­ci­ma do ko­jih je 2012. go­di­ne do­šao Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a, iza ki­par­ske kom­pa­ni­je Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid, či­ji je kre­dit go­di­na­ma vra­ća­la Op­šti­na Bu­dva, sto­je Mi­loš Ma­ro­vić, sin pred­sjed­ni­ka Po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, bi­zni­smen Dra­gan Be­ći­ro­vić, ko­ji je ka­sni­je ubi­jen u Bu­dvi, i Be­o­gra­đa­nin Dra­go­ljub Dvo­ja­ko­vić.
Pro­blem je na­stao sa­da već da­le­ke 2006. go­di­ne, od­mah na­kon za­klju­če­nja ugo­vo­ra sa kom­pa­ni­jom Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid, ima­ju­ći u vi­du da joj je Op­šti­na po­vje­ri­la pro­je­kat iz­grad­nje ve­li­kog vo­de­nog gra­da, a da „Ki­pra­ni” uop­šte ni­je­su ras­po­la­ga­li ni osnov­nom struk­tu­rom ka­pi­ta­la da bi ot­po­če­li po­sao.
For­mi­ra­ju­ći svo­ju fir­mu u Cr­noj Go­ri, na­zva­nu „Akva park”, kom­pa­ni­ja sa Ki­pra se pri­ba­vlja­njem ga­ran­ci­je Op­šti­ne, kre­dit­no za­du­žu­je kod Mon­te­ne­gro ban­ke na iz­nos od 1,6 mi­li­o­na eura u na­mje­ri da na šest hek­ta­ra op­štin­ske ze­mlje, ko­ju su do­bi­li na za­kup od 20 go­di­na, poč­ne iz­grad­nju vo­de­nog gra­da. Me­đu­tim, vr­lo br­zo je po­sta­lo ja­sno da od sve­ga ne­će bi­ti ni­šta.
Na­i­me, „Ki­pra­ni” su od tog pro­jek­ta br­zo od­u­sta­li, to jest, uop­šte ni­je­su ni po­či­nja­li da gra­de. Ko­nač­no, te­ret ot­pla­te kre­di­ta ko­ji su po­di­gli, pao je „na le­đa” bu­dvan­ske op­šti­ne. Za šta je upo­tri­je­blje­no tih 1,6 mi­li­on eura, ni­je po­zna­to. Ta fir­ma je ku­pi­la ne­ku opre­mu za iz­grad­nju akvapar­ka, i ona je go­di­na­ma bi­la smje­šte­na u kon­tej­ne­ru u bar­skoj lu­ci, a Op­šti­na je sno­si­la i tro­ško­ve la­ge­ro­va­nja.
Na­kon što je Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid uzeo no­vac, a Bu­dvi osta­vio du­go­ve, Op­šti­na je pre­go­va­ra­la sa ru­skom kom­pa­ni­jom Mi­raks ko­ja je ta­da za­po­če­la iz­grad­nju na­se­lja na Za­va­li, ka­ko bi oni pre­u­ze­li i pro­je­kat iz­grad­nje na br­du To­pliš. Pr­vo­bit­no, Ru­si su pri­hva­ti­li po­sao, a on­da su na br­du To­pliš otvo­ri­li di­sko­te­ku na­zva­nu „Mi­rakl landž”, ko­ja ta­ko­đe ni­je du­go ra­di­la. Ra­do­vi na sa­moj iz­grad­nji vo­de­nog gra­da ni­su ni ta­da kre­nu­li, iako je Mi­raks uzeo kre­dit da to za­vr­ši.
Po­no­vo, i taj po­sao je ostao ne­za­vr­šen pa je bu­dvan­ska op­šti­na sve pre­u­ze­la na se­be i po­sta­la glav­ni du­žnik Hi­po ban­ci na ime kre­di­ta. Lo­kal­ni par­la­ment je kra­jem 2011. go­di­ne na po­seb­noj sjed­ni­ci do­nio od­lu­ku o kre­dit­nom za­du­že­nju kod NLB ban­ke, ko­ja je za­pra­vo pred­sta­vlja­la ob­je­di­nja­va­nje tri kre­dit­na za­du­že­nja, me­đu ko­ji­ma je bio i kre­dit fir­me „Akva park” i nje­gov re­pro­gram.
Op­šti­na po­tom da­je u za­kup ze­mlji­šte na br­du To­pliš, na ko­me je bi­la pred­vi­đe­na iz­grad­nja vo­de­nog gra­da, kon­tro­verz­noj fir­mi Top Hil, ko­ja je za­ku­pi­la atrak­tiv­no ze­mlji­šte i ta­mo otvo­ri­la di­sko­te­ku. M.V.


Ob­ma­nu­li jav­nost

Ka­da su čel­ni­ci Op­šti­ne Bu­dva 2006. go­di­ne da­va­li mi­li­on­ske ga­ran­ci­je fir­mi „Akva park”, ko­ja je bi­la kćer­ka fir­me Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid, go­vo­ri­li su da su „Ki­pra­ni” in­ve­sti­to­ri od po­vje­re­nja, iza njih sto­ji špan­ski kon­zor­ci­jum Ak­šen park iz Va­len­si­je ko­ji se ba­vi iz­grad­njom vo­de­nih par­ko­va. Ne sa­mo da na saj­tu tog kon­zor­ci­ju­ma ne­ma ni­ka­kve in­for­ma­ci­je o ve­za­ma sa ki­par­skom fir­mom ne­go ni u po­da­ci­ma ki­par­skog re­gi­stra ne­ma ni po­me­na špan­skog pri­vre­dog dru­štva.